„Трифун Патрикејев из познатог кнежевског рода био је дворски соколар цара Ивана Грозног. За време лова у једном од предграђа Москве, цар је изгубио свог омиљеног северног сокола и наредио младом Трифуну да га нађе за три дана. У противном му је претила сигурна смрт. Након два дана неуспешног тражења, соколар је сео испод једне јеле да се одмори и задремао. Тада му се у сну јавио Св. Мученик Трифун на белом коњу са соколом у руци и проговорио: „Устани, узми овог сокола и слави Бога”. При томе је указао на место где је соколар могао открити изгубљену птицу. Младић се пробудио, кренуо је да је тражи и остао веома зачуђен кад је нашао на врху једне јеле као што је рекао Светац. Дозвао је сокола‚ а он је слетео на његову руку. За успомену на ово чудо, Трифун Патрикејев је саградио параклис, а нешто касније и цркву поред њега. У њој се налази занимљива фреска – Св. Трифун са белим соколом у десној руци. Ова занимљива прича показује да су Свеци били покровитељи соколара.”
ПОЛЕЋЕ СОКО И НИСКО ПАДЕ
Полеће соко са вите јеле
спустио крило до црне земље
Полеће соко и ниско паде
жалосно писмо девојци даде
Девојко моја расплети косе
мртвог ти драгог кроз село носе
Нека га, нека, нека га носе
ја нећу за њим расплетат косе
нека га, нека, нека га носе
доста је моје мрсио косе.
Нека га, нека, земња му проста
љубави наше било је доста.
Нека га, нека, није ме брига
доста је варао, клетва га стигла.
послушај..........