„Трифун Патрикејев из познатог кнежевског рода био је дворски соколар цара Ивана Грозног. За време лова у једном од предграђа Москве, цар је изгубио свог омиљеног северног сокола и наредио младом Трифуну да га нађе за три дана. У противном му је претила сигурна смрт. Након два дана неуспешног тражења, соколар је сео испод једне јеле да се одмори и задремао. Тада му се у сну јавио Св. Мученик Трифун на белом коњу са соколом у руци и проговорио: „Устани, узми овог сокола и слави Бога”. При томе је указао на место где је соколар могао открити изгубљену птицу. Младић се пробудио, кренуо је да је тражи и остао веома зачуђен кад је нашао на врху једне јеле као што је рекао Светац. Дозвао је сокола‚ а он је слетео на његову руку. За успомену на ово чудо, Трифун Патрикејев је саградио параклис, а нешто касније и цркву поред њега. У њој се налази занимљива фреска – Св. Трифун са белим соколом у десној руци. Ова занимљива прича показује да су Свеци били покровитељи соколара.”
Соко бира
Соко бира
где ће наћи мира,
соко бира
где ће наћи мира, ој.
Не хте гори
на високој јели,
не хте гори
на високој јели, oj.
Већ у доли
где се шатор бели,
већ у доли
где се шатор бели, oj.
Под шатором
делија девојка,
под шатором
делија девојка, oj.
Соко гледа,
па мисли да снева.
Соко гледа,
па мисли да снева, ој.
А девојка пије,
пије и попева.
А девојка пије,
пије и попева, oj.
послушај..........
послушај..........