„Трифун Патрикејев из познатог кнежевског рода био је дворски соколар цара Ивана Грозног. За време лова у једном од предграђа Москве, цар је изгубио свог омиљеног северног сокола и наредио младом Трифуну да га нађе за три дана. У противном му је претила сигурна смрт. Након два дана неуспешног тражења, соколар је сео испод једне јеле да се одмори и задремао. Тада му се у сну јавио Св. Мученик Трифун на белом коњу са соколом у руци и проговорио: „Устани, узми овог сокола и слави Бога”. При томе је указао на место где је соколар могао открити изгубљену птицу. Младић се пробудио, кренуо је да је тражи и остао веома зачуђен кад је нашао на врху једне јеле као што је рекао Светац. Дозвао је сокола‚ а он је слетео на његову руку. За успомену на ово чудо, Трифун Патрикејев је саградио параклис, а нешто касније и цркву поред њега. У њој се налази занимљива фреска – Св. Трифун са белим соколом у десној руци. Ова занимљива прича показује да су Свеци били покровитељи соколара.”
Девојка соколу зулум учинила
Девојка соколу зулум учинила
зулум учинила, гору запалила.
Горела је гора и два и три дана
док је догорела соколу до гнезда.
Соко ватру гаси, крила му се жаре
соколићи пиште а соко проклиње.
Љуто куне соко лепоту дeвојку
дуго девовала, тихо боловала
чеда не имала, ни руком повела
што мени соколу зулум учинила
што мени соколу зулум нанела.
послушај......